Naslovnica Zdravlje DR VEROSLAVA STANKOVIĆ: 2 voćke sa kojima ne smijete pretjerivati tokom ljeta,...

DR VEROSLAVA STANKOVIĆ: 2 voćke sa kojima ne smijete pretjerivati tokom ljeta, pune su šećera – gojaznost je neminovna

417
0

DR VEROSLAVA STANKOVIĆ: 2 voćke sa kojima ne smijete pretjerivati tokom ljeta, pune su šećera – gojaznost je neminovna

Tokom leta voće i povrće je nezaobilazno na našem meniju, najviše zato što im je tada sezona, ali i zato što nam zbog vrućine više prijaju sveže namirnice.

Voće i povrće je puno vitamina, minerala, vlakana i odlično je za zdravlje, ali to ne znači da možemo da ga jedemo u neograničenim količinama, jer ono ipak sadrži šećer. To je slatiš iz prirode sa kojim ne treba preterivati.

“Oko 200 grama voća dnevno je sasvim dovoljno, tom količinom se unosi dovoljna količina svih mineralnih materija koje su nam potrebne i dijetnih vlakana. Ako govorimo o sokovima, sveže ceđenim, to je količina od 120 do 150 mililitara dnevno, ne više. Povrće minimum 400 grama odnosno četiri porcije. Povrće nema šećera, ima mineralnih materija, dijetnih vlakana koja su nam neophodna za zdravlje čitavog organizma”, rekla je u Jutarnjem programu RTS-a specijalista ishrane dr Veroslava Stanković.

Doktorka je takođe objasnila i koje su posledice preteranog unosa voća.

“Ukoliko je duži vremenski interval tokom kojeg unosite veću količinu može doći do promene glikoregulacije, odnosno do porasta glikemije, a samim tim može tokom vremena da dovede do pojave gojaznosti, hiperinsulinemije i dijabetesa tipa 2”.

Ona je otkrila i koje voće sadrži najviše šećera.

“Šljiva i grožđe sadrže najviše šećera, ne uzima se džabe grožđani šećer. Što se tiče lubenice i dinje, neverovatno je da lubenica ima veći glikemijski indeks od dinje, a dinja je naizgled slađa, ali opet ima manju količinu vode od lubenice, tako da je možda preporuka dinja koja ima i veću nutritivnu vrednost u odnosu na lubenicu”.

Specijalista ishrane je objasnila i koje voće je teže za varenje i zašto.

“Šljive i kruške spadaju u voće koje je teže za varenje zato što imaju veću količinu dijetnih vlakana. Inače je to izuzetno zdravo voće. Što se tiče kajsije, breskve, oboje su obojeno voće koje ima veliku količinu beta karotena i ostalih fitonutrijenata koji imaju antioksidativnu ulogu. Ne bih zaobišla kupinu, jagoda je već prošla, malina, sve to bobičasto voće koje je prebogato fitonutrijentima, pomaže u borbi protiv karcionoma, slobodnih radikala, za podizanje imuniteta”.

Dr Stankovića ističe da je izuzetno važno da unosimo dva i po do tri litra vode dnevno tokom cele godine, a leti i više ukoliko je povećana fizička aktivnost.

Međutim, ona savetuje da ne pijemo uvek samo vodu sa česme.

“Ne treba stalno piti vodu sa česme, nego ponekad i onu mineralnu jer u toku letnjih meseci gubimo veću količinu elektrolita, natrijuma i kalijuma, i to možemo da unesemo putem te vode ukoliko ne unosimo neke supice, čorbice. Što se tiče voća, lubenica je voće koje sadrži najviše vode, kod povrća je to krastavac i paradajz, ali krastavac može da nam nadoknadi vodu i smanji žeđ u kratkom vremenskom intervalu”.

Specijalista za ishranu je na kraju objasnila i da li nam i koliko hladne namirnice pomažu da se rashladimo i šta je najviše pomaže po velikim vrućinama.

“Preterano hladne namirnice ne hlade organizam. Tu imamo fiziološki efekat, kad unesemo hladnu hranu naš organizam se trudi da poveća našu telesnu temperaturu, pa onda dolazi do zagrevanja. Međutim, ne možemo te namirnice ni da držimo na sobnoj temperaturi jer je prilično visoka, dovodi do razvoja bakterija. Znači, prohlađene namirnice su idealne za ove vremenske intervale, naročito mogu da rashlade mlečni proizvodi, jogurt, kefir, kiselo mleko, pa čak ponekad i slatko mleko”, poručila je ona. (novi.ba)

Prethodni članakOVO SU SIMPTOMI OZBILJNE DEHIDRATACIJE: Ako vam se DEŠAVAJU OVE STVARI, u problemu ste
Sljedeći članakBIJELE MRLJE NA NOKTIMA NISU NIMALO BEZAZLENE: To može biti najraniji znak OVOG oboljenja!